(Patria) – “Uzmete recimo maj 2022. i uzmete maj 2026. godine i vidite da je zaposleno 13 hiljada više ljudi nego prije četiri godine.”
Ovim riječima je u programu Federalne televizije potpredsjednik Federacije BiH i visoki zvaničnik SDP-a Igor Stojanović nastojao odbraniti ekonomsku politiku Vlade FBiH predvođene premijerom Nerminom Nikšićem, svog stranačkog šefa.
Nije prvi put da Stojanović iznosi neprovjerene i netačne informacije kako bi odbranio vlast stranaka Trojke koja je formirana suspendovanjem Ustava FBiH.
Na stranici Federalnog zavoda za zapošljavanje saopćeno je da je 31. maja 2022. godine, na što se Stojanović pozvao, u Federaciji BiH bilo zaposleno 536.325 osoba.
Tačno četiri godine kasnije, 31. maja 2026. godine, u Federaciji BiH je prema podacima Federalnog zavoda za zapošljavanje, zaposleno 546.281 osoba.
Dakle, netačno je Stojanović kazao da u maju 2026. godine 13 hiljada više zaposlenih nego prije četiri godine. Broj radnika je veći za tačno 9956.
No, ova Stojanovićeva tvrdnja nije toliko “krupna” greška da bismo joj poklanjali naročitu pažnju, koliki su problem odluke Vlade Nermina Nikšića koje su zaustavile rast zaposlenih i povećanje troškova poslodavcima.
Naime, Vlada premijera Nermina Nikšića imenovana je 28. aprila 2023. godine. Dva dana kasnije, 30. aprila, na evidenciji zaposlenih registrirano je bilo 539.303 radnika. Već naredni mjesec, 31. maja 2023. godine, na evidenciji zaposlenih u FBiH će biti – 541.084 osoba. Dakle, od 31. maja 2022. do 31. maja 2023. godine broj radnika je porastao za 4.759.
Broj zaposlenih će stabilno rasti, pa ćemo već na kraju 2023. godine, 31. decembra, imati 544.345 zaposlena radnika u FBiH.
Sve dok nova vlast nije direktnije intervenisala u ekonomske tokove u Federaciji BiH, odnosno dok nije u potpunosti preuzela konce vlasti u svoje ruke, ovaj entitet je imao stabilan rast zaposlenosti.
To se potvrđuje i u narednoj 2024. godini. Na kraju te godine, 31. decembra 2024., broj zaposlenih u FBiH bio je najpovoljniji godinama unazad – 551.452 radnika. Dakle, 31. decembra 2024. godine, u odnosu na datum koji je Stojanović postavio, 31. maj 2022. godine, broj radnika u FBiH se povećao za značajnih 15.127. Za osjetljivu i malu ekonomiju FBiH u evropskim razmjerama, to je značajan broj.
Međutim, dan ranije, 30. decembra 2024. godine, Vlada FBiH na čelu sa Nerminom Nikšićem, je donijela odluku o fiksiranju minimalne plate u FBiH na iznos od 1000 KM.
Ta odluka, dugoročno će se pokazati, ‘zaledila’ je tržište rada u Federaciji BiH. Koliko god se Stojanović i njegove kolege iz koalicije hvalile tom odlukom, podaci sa tržišta ne govore ništa dobro o njoj.
Za četiri godine, od 31. maja 2022. do 31. maja 2026. godine broj radnika u FBiH jeste porastao za skoro 10 hiljada, ali je u odnosu na 31. decembar 2024. kada je donesena odluka o minimalnoj plati od 1000 KM, broj radnika pao za 5171.
To znači da se FBiH trenutno po broju zaposlenih nalazi na brojci na kojoj je bila u aprilu 2024. godine.
Krajem aprila 2024. u Federaciji BiH je bilo uposleno 546.178 osoba. Krajem maja 2026. godine u FBiH je zaposleno 546.281 radnika. Dakle, skoro identično. Ovdje se nećemo baviti svim drugim negativnim efektima ove odluke i kakvu je štetu brojnim kompanijama nanijela odluka donesena preko noći i preko koljena. A štete su bile zaista ogromne jer su kompanije ugovore koje su trebale realizirati u 2025. godini dogovarale po starim cijenama i finansirali poslove po prethodnoj dobiti koja nije mogla odgovoriti na nove troškove. Zbog toga su mnoge kompanije poslovale sa značajnim gubicima.
Ali, ako imamo u vidu da je od decembra 2021. do decembra 2024. gofine broj radnika u FBiH porastao za 18,5 hiljada, a da se sada nalazi nalazi na istom broju od 546 hiljada koliko je bilo zaposlenih u FBiH u aprilu 2024. godine, možemo lako zaključiti da je zbog mjera Vlade FBiH nanesena velika šteta ekonomiji FBiH.
Da se nastavio raniji trend zapošljavanja, FBiH bi danas imala preko 560 hiljada radnika, fiskalni promet i doprinosi bi bili značajno veći. Ovako sada imamo samo neprestani broj rasta broja penzionera, čije penzije Vlada FBiH nastoji pokriti kreditnim zaduženjima po vrlo nepovoljnim uslovima na Londonskoj berzi. Ekonomski recept poznat iz Republike Srpske i, čini se, pozajmljen od ekonomskog ‘maga’ Milorada Dodika.
