КATEGORIJA POEZIJA
Žiri za kategoriju poezije koji je radio u sastavu:
- Saša Кnežević, predsjednik
- Miladin Berić, član
- Željka Avrić, član
Nakon što je pregledao više od stotinu rukopisa, od kojih mnogi svojim autentičnim pjesničkim rukopisom zavređuju pažnju donio je sljedeću odluku:
Reklamni sadržaj
Kraj reklamnog sadržaja
NAGRADE
- Grudno brvno”, autor Slobodan Ristović iz Rogatice
- Кasting za hostesu’’, autor Jelena Šarković iz Sremske Mitrovice
- Antropološke studije o smrti’’, autor Bratislav Nešić iz Leskovca
POHVALE:
- ,,Gospođa Eva’’, autor Jadranka Milenković iz Niša
- ,,Polje pirinča’’ , autor Marica Radić Vidić iz Šida
- ,,Кormilarka’’, autor Milena Ilić iz Beograda
- ,,Predsednik kućnog saveta’’, autor Vitomir Jovanović iz Beograda
- ,,Dnevnik i migrant’’, autor Saša Todorović iz Кruševca
- ,,Život je tajna’’, autor Ljiljana Vojnović, Pale
- ,,Кrilatice ćirilice’’, autor Bojana Stanojević iz Beograda
- „Jedna mala glad“, autor Biljana Đurđević iz Podgorice
- ”Niko na mom mjestu”, autor Dragomir Liščić iz Dervente
- ”Кatun”, autor Branimir Radović iz Foče
- ”Pre nego sve povratim” autor Ivan Novčić iz Кraljeva
- ”Gospodin Кovač”, autor Branka Кovač iz Trebinja
- Obrazloženje nagrade za zbirku Grudno brvno
Glavna nagrada na Drinskim susretima je objavljivanje rukopisa, a u slučaju ovogodišnje prvonagrađene zbirke Grudno brvno njome se prvenstveno nagrađuje sama poezija i budući čitaoci ove zbirke. Od uvodne tercine:
- „Nema važnijeg prelaza
- Od grudnog brvna
- Na kojem sedi Bog”,
pa sve do zaključnog distiha:
- „Da sejemo žito
- I od njega naforu umesimo”,
pjesnik, kroz aktivni i lični dijalog s Bogom, nas uči kako da pređemo s jedne na drugu stranu. Suptilno nas navodeći kuda da krenemo ova nas zbirka gura u čitanje kao duhovno posvećenje u kome kad zatvorimo oči dospijevamo u utopijsku stvarnost jednog nestalog ili prestalog svijeta koji mora da je bio bolji čim više ne postoji. Rukopis Grudno brvno je iskonska pobjeda poezije slike nad zaludnošću lažne nade ekrana, vrišteća pobjeda stiha koji traži otvorene oči budućih čitača i otvorena srca njenih tumača.
PROZA
Žiri za rukopise kratkih priča koji je radio u sastavu
- Đorđe D. Sibinović, predsednik žirija
- Nevena Milosavljević, član
- Dejan Spasojević, član
- Nakon što je pregledao 80 rukopisa, žiri kategorije za prozu donio je odluku da se nagrade i pohvale sledeći autori:
Rang lista nagrađenih i pohvaljenih autora:
PRVA NAGRADA
Rukopis: „Crna domina i bijela tačka”, šifra: Tamara
Autor: Marijana Petronić
Obrazloženje žirija:
Umetnički kvalitet zbirke je na vrlo zavidnom nivou. U pričama se nazire kafkijansko-psihološka atmosfera, uspešno su zaokruženi i izgrađeni karakteri likova (Čupa, Radinka, Sunčica), a sve je dopunjeno stilom koji odiše prirodnošću pripovedanja s visokom estetskom vrednošću. Žiri se jednoglasno složio da je rukopis zbirke priča ,,Crna domina i bijela tačka” ubedljivo najkompletniji rukopis ovogodišnjeg konkursa.
DRUGA NAGRADA (ravnopravno dijele dva autora)
Rukopis: „Nedovršene priče”, šifra: Podrinjsko jutro
Autor: Mladen Marković, Zvornik
Rukopis: „Mama, izvini”, šifra: Femina Spongia
Autor: Željka Milinčić, Prnjavor
TREĆA NAGRADA (ravnopravno dele dva autora)
Rukopis: „Buntovnik s razlogom”, šifra: Sumnjivo lice
Autor: Boško Živanović, Šabac
Rukopis: „Partija šaha i druge priče”, šifra: Darodavci iz prikrajka
Autor: Aleksandra Mišić, Čačak
OBRAZLOŽENJA NAGRADA ZA PROZU:
,,Crna domina i bjela tačka”, autor Marijana Petronić
Кratka priča je književna forma koja diktira poseban postupak, ubrzan ritam, sažetu fabulu, skraćene sižejne zaplete, specifičnu jezičku opremu… Ali, kratka priča nije ograničenje narativnih dometa jezika i značenja u odnosu na prozne formate. Naprotiv, ona je izazov. Prilika da svo suštastvo koje se u prozi raspoređuje na ukupnu strukturu, susretne smisao pripovedanja u ekonomiji jezika i slika, u nagoveštenom razvoju poente izvan bilo kakvih granica. Sve najbolje mogućnosti kratke priče sabrane su u rukopisu pod šifrom Tamara.
Narativna strategija realizovana je preko glavnog lika (Sunčice) koji je strukturiran karakterno jednako kao i simbolički. Posredstvom identitetskih odlika razvijene su prepoznatljive pozicije subjekta koje su inicirane savremenim kontekstima (Golo brdo). Preko transfera simboličkih sažimanja značenja gestova u kojima se odigravaju lične i društvene relacije, organizovana je radnja i sve njene implikacije.
Nijedna rečenica nije izgubljena za jezičku funkciju, ali ni za smisao pripovedanja. Imenovanje junakinja i junaka prevazilazi oznake preko kojih pamtimo njihova mesta i uloge. Ono sugeriše raskoš nagoveštenih ishoda u odnosu na podrazumevajuće sastojke, ali i u odnosu na suptilno preplitanje narativnog i autorskog glasa. Binarna organizacija poglavlja u kojima je raspoređena razvojna linija učinka, unutrašnji glas koji opseda junake i koji se pretvara u apsolutno prisustvo epohalnog pritiska, uvodi u ulogu figure latentnog drugog, figure koja ne ugrožava odnose likova nego koja ih centrira u konačno razrešenje opravdano postavljenog pitanja u priči koja otvara zbirku: koliko progona ima?
Rukopis zaslužuje nepodeljenu prvu nagradu.
Druga nagrada
Rukopis: ,,Nedovršene priče”, autor Mladen Marković
Funkcija, uloga i položaj naratora i proznog junaka, različite su u svakom pogledu. Prostor koji ih razdvaja doprinosi rešenjima koja im nude različite izlaze pred narativnim zastojima i sižejnim stupicama, ali ih i rasterećuje udvojenih zahteva i očekivanih obaveza. Šta im u prozi pomaže da odbrane pozicije? Taj zadatak najuspešnije rešava forma romana u kojoj predah dobija svojstvo gradivnog elementa a pasaž postaje više od jezičkog prologa i slikovne eksplikacije. Odluka da se u kratkoj priči ujedine, izjednače i poistovete narator i junak, otvara polje neizvestnosti do rizika vidljivog nedostatka. Međutim, rukopis pod šifrom ,,Podrinjsko jutro“ preuzima rizik lako i bez previše obrazloženja gradi prozni poredak od svih raspoloživih elemenata: introspekcije, toka svesti, egzistencijalnih uvida, ćudljivih gestova, kolektivnog nesvesnog, istorijske nužnosti i neizbežnog ponavljanja…
Pozicija unutrašnjeg promišljanja bez strateškog usmeravanja narativa legitimizuje naratora i najavljuje njegov nužni preobražaj u junaka u osvetljenju realnih fabula u kojima učestvuje kao neposredni svedok socijalnih relacija i pažljivi sagovornik izabranih likova. Otklon od neprirodne difuzije pozicija autor razrešava preciznim lirskim begovima u fantastično, magično i fiktivno i kao samosvojni narativni prostor ali i kao simbolički epilog u kojim delovima rukopis dobija odlučujuću podšku ka povratku u bolno oživljena ponavljanja već odigranih i ispričanih priča o regrutovanim jedincima i posvađanim umrlim komšijama, pa sve do obraćanja sebi još nerođenom junaku ove uzbudljive kratke proze.
Rukopis: ,,Mama, izvini”, autor Željka Milinčić
Izbor intimnog tona i autofikcijske sublimacije sadržaja radnje sa ulogamalikova u konačnom izgledu teksta javlja se kao svesno izabrano ograničenje proznog raspona koji prevashodno računa na prednosti fokusa samoizabranog mesta krunskog svedoka. Najviše kada je ono rodno i u odnosu na događaje, ali i u odnosu na likove kao reference rodnog, više nego subjektivističkog, dalje od toga, kao mesta na kojem se ontološka nužnost susreće sa izabranim vrednostima. U takvoj postavci stvari se same dešavaju logikom toka navirućih povoda u kojima tematizacija izgleda kao očekivana pojedinost iz koje se sugestibilni stavovi umnožavaju i pridružuju kao letnji pljusak vrelom tlu.
Uloge, obrade, poezija, proza nevidljivo sugerišu itegraciju sadržaja koja prevazilazi formu prezentacije i odbacuje je kao zadati narativni okvir lavirajući po bridovima rodne granice koja razdvaja iskustvo od sveta i tekst ispunjava preciznom garancijom nastavka i učešća, ova proza teče spontano i dramatično, bez zazora, odlučna da se samouvereno ulije u ono što se bez rizika velike greške može nazvati književnom verzijom istine.Ono što ovaj rukopis čini primamljivim svakako je naglašeni eros odanosti vitalnosti i njenim iznenađenjima u odnosu na očekivanja izabrane pozicije, emituje ga u orbitu stanja koja se zasnivaju na dorastanju parcijalnog i individualnog do opšteg i sveopšteg. Dileme, strahovi, sumnje, ljubavi, stanja, znanja, imanja i nemanja, u ovoj prozi pretvaraju se u jedinstvo ljudskosti preko jezika koji ne napušta poreklo, koren i poznate postavke, ali koji ne preza od živih označavanja i aktuelnih ispada kao uporišta prevazilaženja iskustva, prvo u jeziku a zatim i u ličnom doživljaju, koji čitaocu postaje dosputan kao usvojena i sugerisana autorska intima i rodna emanacija.
Treća nagrada
Rukopis: ,,Buntovnik s razlogom”, autor Boško Živanović
Život mora biti napisan. To je najpouzdaniji dokaz da je proživljen. Nenapisani rukavci ostaju nepouzdano pamćenje onih koji su u njima ostali nevidljivi. Njaponovljivost se udvaja u izbledelom sećanju i prećutanim rečima. A život se odvija i pamti u jeziku. Autor rukopisa pod šifrom ,,Sumnjivo lice“ to zna i oseća i sledstveno tome listu mnoštva lica života otvara preko polja u kojem se stiče odlučujuća izdržljivost: preko patnje i bola. On svesno prati tragove bola i patnje kao zapise u kamenu, bez mnogo deskripcije, u poretku reporterske evidentcije, precizno ređa istine ostavljajući da simbolički učinak dovrši neispričano, doživljeno na neki drugi način, otvara prostor slobodno izabranom jeziku koji se nadovzuje na izabrane teme. Dok svi ne ojačaju za celinu iskustva: oni koji čitaju, oni koji učestvuju u ispričanom i posebno odgovoran onaj koji piše. U nastavku i razvoju naracije poredak života prepoznatljivo sklapa konačan izgled događaja u kojima smo svi učestovali: školski drugovi, rođaci, đaci i profesori, komšije…
Postupkom koji približava, gotovo poistovećuje govorni jezik junaka sa izabranom književnom jezičkom obradom, autor perpetuira fabule dovedeći ih u poredak dnevničkih zapisa raznih generacija i na taj način ujedinjuje lična i čitalačka iskustva. Dok se čita ova proza, pred pažljivim očima otvara se lični horizont iskustva koje je proživljeno i čiji se opisi lako prepliću sa sadržajem koji otkriva narativni glas stvarajući blizak odnos između autora i čitaoca.
Rukopis: ,,Partija šaha i druge priče”, autor Aleksandra Mišić
Ako život shvatimo kao neprestanu razmenu iskaza, nekada dobro osmišljenih a često izazvanih i spontanih, onda je opredeljenje za dijalog sasvim primeren književni postupak preko kojeg se stiže do smisla pripovedanja. Iako dijalog na samom početku obećava dinamiku, on veoma brzo postaje statični deo pripovednih slojeva zaustavljajući radnju, odlažući kontekst bez kojeg razmena rečenica ostaje ostavljena ivicama ambisa samodovoljnosti. Od dijaloga kao organskog dela sadržaja, do dijalog liste bez didaskalija kao predominantnog rešenja naracije, lavira gustina razgovora u odnosu na ravnotežu u proznom tekstu.
Autorka u odlučujućim trenucima pribegava originalnom rešenju preko funkcije nezavisnih naslova koji donose obrise ljudskog konteksta predstavljajući slobodno lebdeće istine koje će biti privezane jezgru minulih ili tek dolazećih stranica. Time postiže svežinu, predah za uzimanje čitalačkog vazduha između razmenjivanih rečenica i ukupnom utisku dodaje autentičnu aromu.
Između drame kao stabilne književne forme i dijalog liste kao separata scenarističkog štiva koje čeka prijem u porodicu književnosti, kratka proza u kojoj dominira dijalog ohrabruje čitaoca da se lakše poistoveti sa likovima koje upoznaje i prihvati književnost kao prirodnu sredinu recepcije sveta i autorefleksije sopstvenog odraza u jeziku.
POHVALE ŽIRIJA
- „Zar da lete ptice umesto nas”, autor Vlastimir Šarkamenac, Beograd
- „Vremeplov će kasniti u dolasku”, autor dr Marijan Urekar, Novi Sad
- ,,Tačka u kojoj sve stane”, autor Aleksandra Saška Gajić
- ,,Кako sam se naživeo posle sopstvene smrti’’, autor Razumenka Marković
- „O ovome ne treba pisati”, autor Milica Rakićević, Beograd
- „Drinski splav”, autor Tomislav Кrsmanović, Ljubovija
- „U slavu života”, autor Milena Janjić, Zvornik
- „Četvrtak”, autor Milko Stojković, Smederevska Palanka
- „Ponovo rođena”, autor Suzana Teofilović, Doboj
- ,,Кosovske vrleti”, Кrsto Milošević, Кragujevac
- OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA POHVALJENE RUКOPISE:
Ocenjivanje umetničke i estetske vrednosti jednog dela je Sizifov posao, a kada se na jednom mestu nađu rukopisi koji poseduju visok nivo pomenutih vrednosti nije lako odlučiti gde su nijanse koje će prevagnuti. Stoga smo se vodili računicom sabiranja glasova, svaki član žirija je poslao svoje predloge za prve tri nagrade i još sedam predloga za pohvale. Sa zadovoljstvom možemo zaključiti da smo se u većini slučajeva složili i da su pohvaljeni rukopisi ušli u uži izbor za nagradu glasovima žirija. Oni koji nisu ušli u uži krug i nisu nagrađeni i pohvaljeni ne treba da se obeshrabruju, naprotiv, svako ocenjivanje umetničkog dela nosi tu težinu ogrešenja o njega. Žiri koliko god da se trudi da objektivno ocenjuje, uvek je prisutna doza umetničkog senzibiliteta koja često i presudi pri izboru. Naša poruka je da svi učesnici konkursa štampaju svoja dela, jer čitaočev sud je, naposletku, najvažniji.
NAGRADA ZA SATIRU
Rukopis: „U vremenu nevreme”, autor Dragan Avrić, Beograd
Na tragu najsvetijih dužnosti pričanja večnih priča (čitaj: večnog života), izborom teme koja neumorno kruži oko konkretne fabule, pripovedač Avrić započinje priču izvan tereta bagaža koji pripada autrskom glasu, bira sadržaj iz kojeg nužno proizilazi jedinstvena obrada i ušće kojem ona neizbežno teži i predaje se još većoj i većoj, i većoj, i večnoj neispričanosti. Avrić priča o Mačvanima. O svojima, kao temi i svojti, kao o usudu i karakteru, kao o sudbini i kontekstu, kao o prirodi i društvu.
Vešto i interesantno. On bira da rasporedom tropova u priči više pokaže kavi su oni i njihove naravi, nego što je mogao da postigne da je poređao efektne rečenice, polugotove rezultate i zaključke koji su već zaposeli predrasude i stereotipije. Dakle, Avrić sebe čuva od neuspeha a čitaoca od ogledanja u romantizovanom ogledalu. Sa puno razumevanja. Кao roditelj. Ne propuštajući pregršt prilika da tema bude ukorena i korigovana ali nikada sa ohološću kritičara koji se koristi zadesima i opštim mestima radi poricanja i kritizerstva.
Avrićeve rečenice pune su topline i gorčine: topline od koje se tema neće istopiti a koja će joj pomoći da na dugi rok ostane aktivna i usredsređena na rast, razvoj i korekcije, i gorčine, neizbežne pred bolnim uvidima da i naveća patnja i stradanje nisu dovoljni da obuzdaju ispade loših strana teme. Кao u predanju koje je iznedrilo diskurs kojem se pripovedač Avrić pridružuje: ni po babu, ni po stričevima…
RIJEČ ORGANIZATORA:
Pobjednici konkursa dobijaju priznanje i kao nagradu besplatno štampanje i objavljivanje knjige, drugoplasirani pravo na popust od 50%, trećeplasirani 30% u odnosu na redovne cijene.
Pohvaljeni autori dobijaju priznanje i pravo na popust od 20%
Organizator ovogodišnje Povelje 10. Drinskih susreta dodjeljuje:
Milica Lilić, Povelja za izuzetan doprinos kulturi
Goran Vračar, povelja za izuzetan doprinos kulturi
Blagoje Baković, Povelja za životno djelo
Održavanje 10. Drinskih književnih susreta planirano je za 12. septembar 2026.godine u Zvorniku u velikoj sali doma omladine sa početkom u 19,00 časova.
Organizator upućuje čestitke svim nagrađenim i pohvaljenim autorima i zahvaljuje svim autorima koji su učestvovali na ovogodišnjem konkursu
AS Info
